Ево једног типично ружног примера који о нама говори пуно тога – каква је општа култура и свест појединаца који имаjу посао (са свим егзистенцијалним принадлежностима, што је данас за многе велика привилегија, или мисаона именица) - да се старају о очувању нашег културног наслеђа.
Данас, међу мејловима, стигло:
„Поштовани, шаљем Вам слике сокола. Колекционар који ми је продао рекао је да су избачене на ђубре из Спортског центра […], да су му их цигани продали. […] Са поштовањем, С. Н.“
Назив спортског центра сам изоставио јер се у близини налази још једна спортска институција, питање је из чијих су контејнера вађене слике и документација, и јесу ли побркани називи институција. Ево, две слике из мноштва нађених:
У средини начелник Савеза Сокола Краљевине Југославије Мурник и начелница Скаларјева, слетиште 1930.
На горњој слици није било тешко препознати начелницу и начелника Савеза Сокола Краљевине Југославије Елзу Скаларјеву и Виктора Мурника, на Првом свесоколском слету сокола Краљевине Југославије 1930. године у Београду. Да се подсетимо – Соколство је захваљујући својој идеологији и свестраној делатности било снажно упориште државног и друштвеног устројства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), потом и Краљевине Југославије (1929-1941). Огромне заслуге за то несумњиво припадају појединим припадницима соколства, посвећеним емисарима авангардних идеја у друштвено-историјским токовима – управо као што су Елза и Виктор. А још увек није довољно позната широј јавности трагика и величина овог малог човека – из огромног корпуса припадника сокола, који се нашао у вртлогу историје и интереса великих сила (1941), и његова спремност да се жртвује за народ и државу како би се опстало у апокалиптичном времену које је пристизало.
Наши соколи у Варшави, 2. јул 1929.
Поштовани пријатељи, верујем да ће вас у то уверити постови везани за историју гимнастике и соколства које, поред других, планирам да приредим. Сматрам га само једним малим покушајем да се на одговоран начин баштини наше културно наслеђе из обимне сакупљене и истражене дијахроничне базе података. Ето и значајне улоге steemita да се забележи оно што би можда једног дана завршило у контејнерима.
Na žalost @vvladan, kada vlada nekultura kultura završi na smetlištu, u ovom slučaju bukvalno :/
Na žalost, mnogo je primera tome, kultura, zdravlje, obrazovanje, moral... @ladysnowhite