Рецензија првог издања „Појмовника риме“

[bookstore-mc]

Милосав Ж. Чаркић, ПОЈМОВНИК РИМЕ
(са примерима из српске поезuје)

Прво издање. Београд: Институт за српски језик САНУ, Бањалука: Филозофски факултет, 2001, 280 стр.

Проф. др Милосав Ж. Чаркић.
Рад Оље Ивановић

Најновија књига проф. др Милосава Ж. Чаркића представља резултат његовог дугогодишњег бављења римом и теоријом стиха и то са стилистичко-језичког и стилистичко-књижевног аспекта. Заправо Појмовник риме није ништа друго него речник појмова риме, књига која је прва у нас, а вероватно и у светским размерама. Оправдање за овакво наше мишљење налазимо у Библиографији Појмовника, која садржи више од шест стотина Библиографских јединица унетих из великог броја различитих националних литература.

Појмовник риме је терминолошки лексикон за област риме. Одреднице, од којих је свака мала студија о предмету, поређане су азбучним редом, а ту је и знатан број упутних одредница. Лексикон се, поред свога основног корпуса, састоји од Уводне напомене, заправо уводне студије о предмету. На сам крај књиге смештени су: Индекс појмова и Скраћенице и извори (кључ за библиографско дешифровање напомена уз сваки наведени пример). Књигу завршава одељак Литература, а заправо интернационална библиографија радова о рими са тачно 625 библиографских јединица.

У својим ранијим радовима, а пре свега у студији Фоностилистика стиха, 1995, Милосав Ж. Чаркић створио је сопствену теорију риме која полази од квантитативних, квалитативних и дистрибутивних односа. Прва два заснована су на језичкој структури двеју и више сазвучних јединица и њихових система, док је трећи базиран на позицији риме (на њеном месту у стиху, строфи и песми). Овакву теорију пратио је посебан терминолошки апарат са разноврсном номенклатуром. Све је ово довело у питање досадашње схватање риме и њено терминолошко одређење. Отуда књига Појмовник риме (са примерима из српске поезије) нуди, у великом броју случајева, потпуно нов терминолошки систем риме и доводи у питање многе њене традиционалне термине. Зато је основни корпус Појмовника грађен тако да су у посебним одредницама пописани сви термини класичне науке о рими за које је Чаркић нашао потврду у корпусу српске поезије, како опште-познати, тако и они које је за потребе своје теорије сам створио. Ово последње професор, да не би било забуне, обележава звездицом.

Да закључимо: уложени труд проф. Чаркићев, како се и он сам нада, „пружиће читаоцу (истраживачу) довољно знања о рими у српској поезији, као и знања о рими уопште и овај ће речник постати неопходан сваком садашњем и будућем стилистичару, књижевном теоретичару и историчару, филологу-научнику и студенту-филологу, наставнику и ученику, песнику и преводиоцу заправо сваком оном који се на који било начин бави поетским језиком”. Поред тога, Чаркићев Појмовник риме може послужити и као сигурна основа за терминолошка уједначавања риме у општесловенским, па можда и у светским размерама. Посматрано са наше стране, оно што је посебно важно јесте то што овај лексикон увелико потврђује Чаркићеву теорију риме, оправданост његовог терминолошког прецизирања познатих облика риме, откривања и именовања нових облика риме, класификацију појавних облика риме према три основна параметра: (1) квантитету, (2) квалитету и (3) дистрибуцији. Оно што је можда још важније јесте то да се Чаркићева теорија риме почиње примењивати, како од наших тако и од страних истраживача, и што његова терминологија риме налази све више примене у теорији стиха.

Др Драго Тешановић, редовни професор
Филолошког Факултета у Бањалуци
Република Српска