Милосав Ж. Чаркић, ПОЈМОВНИК РИМЕ
(са примерима из српске поезuје)
Прво издање. Београд: Институт за српски језик САНУ, Бањалука: Филозофски факултет, 2001, 280 стр.
Рад Оље Ивановић
Појмовник риме је терминолошки лексикон за област риме. Одреднице, од којих је свака мала студија о предмету, поређане су азбучним редом, а ту је и знатан број упутних одредница. Лексикон се, поред свога основног корпуса, састоји од Уводне напомене, заправо уводне студије о предмету. На сам крај књиге смештени су: Индекс појмова и Скраћенице и извори (кључ за библиографско дешифровање напомена уз сваки наведени пример). Књигу завршава одељак Литература, а заправо интернационална библиографија радова о рими са тачно 625 библиографских јединица.
У својим ранијим радовима, а пре свега у студији Фоностилистика стиха, 1995, Милосав Ж. Чаркић створио је сопствену теорију риме која полази од квантитативних, квалитативних и дистрибутивних односа. Прва два заснована су на језичкој структури двеју и више сазвучних јединица и њихових система, док је трећи базиран на позицији риме (на њеном месту у стиху, строфи и песми). Овакву теорију пратио је посебан терминолошки апарат са разноврсном номенклатуром. Све је ово довело у питање досадашње схватање риме и њено терминолошко одређење. Отуда књига Појмовник риме (са примерима из српске поезије) нуди, у великом броју случајева, потпуно нов терминолошки систем риме и доводи у питање многе њене традиционалне термине. Зато је основни корпус Појмовника грађен тако да су у посебним одредницама пописани сви термини класичне науке о рими за које је Чаркић нашао потврду у корпусу српске поезије, како опште-познати, тако и они које је за потребе своје теорије сам створио. Ово последње професор, да не би било забуне, обележава звездицом.
Да закључимо: уложени труд проф. Чаркићев, како се и он сам нада, „пружиће читаоцу (истраживачу) довољно знања о рими у српској поезији, као и знања о рими уопште и овај ће речник постати неопходан сваком садашњем и будућем стилистичару, књижевном теоретичару и историчару, филологу-научнику и студенту-филологу, наставнику и ученику, песнику и преводиоцу заправо сваком оном који се на који било начин бави поетским језиком”. Поред тога, Чаркићев Појмовник риме може послужити и као сигурна основа за терминолошка уједначавања риме у општесловенским, па можда и у светским размерама. Посматрано са наше стране, оно што је посебно важно јесте то што овај лексикон увелико потврђује Чаркићеву теорију риме, оправданост његовог терминолошког прецизирања познатих облика риме, откривања и именовања нових облика риме, класификацију појавних облика риме према три основна параметра: (1) квантитету, (2) квалитету и (3) дистрибуцији. Оно што је можда још важније јесте то да се Чаркићева теорија риме почиње примењивати, како од наших тако и од страних истраживача, и што његова терминологија риме налази све више примене у теорији стиха.
Др Драго Тешановић, редовни професор
Филолошког Факултета у Бањалуци
Република Српска