[This Text in English]
Svojim kratkim tokom, koji nije duži od 4 km, reka Gradašnica na svom putu od Ozrena do Sokobanjske Moravice, probija se kroz prelepe i slikovite pejzaže istočne Srbije. Njen sliv je smešten između Ozrena i Leskovika. Korito Gradašnice je izlomljeno, te se na njoj nalaze dva prelepa vodopada i nekoliko malih slapova, dok su njene obale pogodne za izgradju vodenica, zbog čega je poznata i kao mlinska reka.

Ovaj kraj je najbolje posetiti u proleće kada je reka najbogatija vodom, dok leti uglavnom presuši. Evo priče.

Vodopadi i kaskade

Gradašnica izvire jakim kraškim vrelom na planini Ozren. Na svom putu ka ušću, već na samom početku svog toga, u blizini pomenutog izvora, smešten je vodopad Mala Ripaljka, visok oko 9 metara, koji se uliva u prelepo jezero, oko koga se nalazi lepo uređeno izletiše, pravo mesto za uživanje i relaksaciju.

Otprilike 100 metara nizvodno, na Gradašnici se nalazi jedan od najviših i najlepših vodopada u Srbiji - Velika Ripaljka, sa vertikalnim padom od 17,5 metara. Velika Ripaljka je jedan od najposećenijih vodopada u Srbiji. Zelenilo, bigar, krečnjak, huk vode, uređen pristup vodopadu, mostić i drvene klupe čine nesvakidašnji ambijent.

Sredinom prošlog veka, nekome je palo na pamet da se ovom mestu izgradi hidrocentrala, koja bi električnom energijom snadbevala obližnju bolnicu. Ideja je realizovana 1947. godine, kada je započeta izgradnja. Srećom, Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije je odlučio da zaštiti Malu i Veliku Ripaljku, zbog prirodne autentičnosti, nakon čega je hidrocentrala srušena.

Vodopad Ripalka je pod zaštitom države od 11. aprila 1949. godine, a ovaj dan je proglašen za Dan zaštite prirode u Srbiji.

Ripaljku je najbolje posetiti u rano proleće, kada se otapa sneg. Tada je i vodostaj Gradašnice najveći. Tokom leta Gradašnica uglavnom presuši, budući da se njene vode, kao i vode njene pritoke Bele reke, koriste za vodosnadbevanje obližnje Sokobanje.

Nizvodno od Ripaljke, Gradašnica gradi nekoliko manjih lepih slapova.

Na liticama, zapadno od reke, nalaze se ruševine Tatomirovog starog grada, sina čuvenog srpskog hajduka Starine Novaka i po ovom gradu je Gradašnica dobila svoje ime.

Vodenice

Vodenice su u Srbiji sastavni deo ruralnog ambijenta. U XVIII veku ih je bilo oko 7.500 hiljda. U to vreme duž Gradašnice bilo je smešteno 13 vodenica. Sudbina vodenica se na žalost promenila tokom XX veka, kada je umesto vode, za pravljenje brašna počela da se koristi električna energija, pa su na reci Gradašnici opstale samo dve. Jedna od njih je Grudonjska.

Ova vodenica je više obične vodenice, zahvaljujući entuzijastima, pre svega vrlo šarmatnom, prijatnom i interesantnom gospodinu, etnologu i odličnom poznavaocu istočne Srbije, Golubu Radovanoviću. Ovaj čovek je od Grudonjskih vodenica napravio veoma interesantan etno kutak. Osim toga što možete videti način na koji se brašno pravi u vodenicama, možete čuti interesantne priče o običajima ovog kraja, magiji i verovanjima stanovništva Istočne Srbije.

Imali smo sreće da razgovaramo sa Golubom Radovanovićem, koji nam je pokazao ovo mesto, pričao o bajalicama i trikovima čuvene Vlaške magije, kao i verovanjima, mitovima i pričama vezanim za vodenice.

Vodenica je ispunjena alatima, objetkima i stvarima koje su korišćene u svakodnevnom životu ljudi, ali i onih koji su korišćeni u pomenutoj magiji. Našu pažnju je najviše okupirala lobanja vuka, koju koriste vračare u svojim magijskim ritualima.

Svoj tok Gradašnica završava ušćem u Sokobanjsku Moravicu u blizini Sokobanje. Ova interesantna reka ostavlja mnogo zanimljivih priča iza sebe. Neke sam ispričala, ali ako želite da saznate više posetite Gurdonjske vodenice i potražite Goluba Radovanovića, nećete biti razočarani, zadovoljstvo je slušati ovog interesantnog čoveka.

Po povratku sa ovog putovanja, umesila sam hleb od kukuruznog brašna iz vodenice i naravno, ukus je bio fantastičan.