Free in my imagination.../ Слободна у својој машти...

I found these pictures on my phone and remembered what it's like when I'm not quarantined.

Пронашла сам ове слике на свом телефону и сетила се како је то када нисам под карантином.

I've been to Zlatibor and seen beautiful forests that have trees as beautiful as ballerinas dressed in incredible white puffy dresses.

Била сам на Златибору и видела прелепе шуме у којима су дрвећа лепа као балерине обучене у невероватне беле пуфнасте хаљине.

Whenever I felt bad I squinted and imagined that I was headed to that forest with my backpack on. I imagined walking down an old winding path that leads deep into the woods. This winding path cuts through a clear stream that shines in the winter sun like a pile of diamonds. The stream goes deep into the forest, and the sounds of winter spells would override the sound of the stream.

Кад год бих се лоше осећала, зажмурила бих и замишљала да се налазим у шуми са мојим ранцем. Замишљала сам како идем старим вијугавим путељком који води дубоко у шуму. Ова вијугава стаза пробија се бистрим потоком који блиста на зимском сунцу попут гомиле дијаманата. Поток иде дубоко у шуму, а звуци зимских чаролија надјачали би звук потока.

I would continue along a winding path, which was surrounded by tall and solid trees on my left and right. As I went further and further the sound of the stream would intensify, and my mind would rest. At the end of that path is a beautiful view that spans the entire magical forest. The view was so magical I had the feeling that I could take off and touch the tops of the trees dressed in white robes.

Наставила бих вијугавом стазом која је била окружена високим и чврстим дрвећем с моје лијеве и десне стране. Како сам ишла даље и даље звук потока би се појачавао, а ум би ми одмарао. На крају те стазе пружа се предиван поглед који обухвата читаву чаробну шуму. Поглед је био тако чаробан да сам имала осећај да могу да скочим и додирнем врхове дрвећа обучених у беле хаљине.