Koliko sam samo puta umrla u ovom životu. Baš mnogo. Useli se u mene tišina, sve potopi, sve prekrije, a iz ogledala me posmatraju beživotne oči. Ništa ne traže, ničemu se ne nadaju, nikog ne čekaju. Ranije sam se bojala ovakvog stanja; danas ne. Jer, mnogo sam se puta već vraćala sa saznanjem da nisam umrla ja već zablude, očekivanja, sumnje, strahovi... Sve više verujem, posle ovakvih iskustava, da ne umiremo posle života nego da, posle mnogo tih malih smrti unutar nas, počinjemo istinski da živimo.
