Најпре желим да се захвалим свима који су учествовали и који су одговорили на задату тему. За прво такмичење у писању најбоље кратке приче чланови нашег тима одабрали су тему дистопијског друштва и пријатно сам изненађена што су аутори пришли овој тематици са различитих аспеката и обрадили тему свако на специфичан начин. @hidden84 је већ дао прилично детаљан осврт на сваку од прича и ја се са већином његових запажања слажем, а подстакнута његовим примером одлучила сам да и сама дам коментаре и тако можда помогнем ауторима у даљем писању. @hidden84 је већ запазио да су се аутори врло проницљиво осврнули на друштвене проблеме. И мени се чини да су то људи који имају "смисла" (да то тако назовемо) и довољно богату машту да би одговорили на овакву и било коју другу тему. То ме посебно радује. Ипак, има и недостатака, а тичу се првенствено начина на који се жели исказати оно што се наумило. Зато већина прича делује као небрушени дијамант. Суштина је ту. Идеја је феноменална, али техника недостаје.
Добра ствар у свему томе јесте да је техника нешто што се може усавршити и увежбати и свим нашим ауторима саветујем да на томе пораде. Наравно, ово не значи да је моја техника савршена, она такође има мане и ја сам такође неко ко још увек вежба, изналази решења и покушава. То препоручујем и нашим ауторима. Мој савет је да што више читате и да ловите технике других писаца. Обратите пажњу на то како они воде своје приче, како их развијају, из којих позиција проговарају, која времена бирају, како формирају описе, а како дијалоге, какве речи користе, где сажимају, а где се расплињују... Наравно, ово не значи да треба да крадете од других. Просто читајте да бисте стекли увид у начин на који други испредају своје приче, а онда ћете већ наћи свој пут и видети шта је за вас најбоље.
Свима препоручујем да прочитају @hidden84-ову причу Консензус. Поред изванредне идеје, ту је и добро избрушена техника приповедања. Можете видети у којим сегментима прича бива представљена из перспективе свезнајућег приповедача (приповедача који нам описује дистопични свет, објашњава оно што треба да знамо да бисмо схватили садржај приче, има увид у унутрашњу свест јунака), а у којим сегментима се оно што треба да се каже препушта дијалогу између карактера. Морам да кажем да ми се сама идеја јако допала, као и опис света у коме нема места за емоционалност, већ је све сведено на чист интелект. Размишљам о томе да овако нешто можда није тако невероватно и да, уколико научници стварно успеју да наше мисли преточе у неке копјутерске импулсе или шта ти ја знам (не разумем се баш у то, али сам чула да се на томе ради) овакав сценарио уопште није немогућ.
Дистопија реалности 2078– @alexs1320
Идеја приче ме је веома пријатно изненадила и јако ми се допала. Почетак је одличан и свиђа ми се што јунак проговара из своје перспективе. @hidden84 је лепо запазио да би можда и епистоларна форма била добар избор и лепо би уоквирила причу. Овде има препричавања и повременог претераног објашњавања али то није нешто што превише нарушава квалитет приче. То треба избрусити и понаћи срећнија решења. Код аутора примећујем да садржине никако не фали, што је добро, јер се форма изналази и унапређује, а садржина (идеја) не може да се надомести тако лако. Све у свему, по мом мишљењу једна од бољих прича.
Дистопија– @tamacvet
Тамара је по мом мишљењу лепо изнела причу и пронашла добар пут када је у питању начин казивања. Код ове приче ми се свиђа то што не претпоставља неко далеко време већ нам намеће застрашујућу мисао да је време одигравања ових догађаја заправо наше време. Мислим да није лоше осврнути се понекад око себе и мало дубље анализирати оно што видимо и чујемо. Можда у овој причи има и помало устаљених виђења, али не мислим да јој то пуно одузима на квалитету. Прича је врло дирљива и подстиче на размишљање. У мени је пробудила страх да ћу завршити исто као јунакиња приче, а добро је кад те писац натера да пронађеш линије које те приближавају јунаку.
Сјајна идеја и добро описана дехуманизација човека. Ипак, превише препричавања. Покушај да кроз неке ситуације или дијалоге даш оне информације које би иначе дао кроз препричавање. Оно што могу да запазим јесте да су ти дијалози врло успели, па би можда то било право решење за тебе. Уплив ироније, гротеске и карикатуралног веома ценим. Можеш покушати да читаш Миодрага Булатовића и видети како он те ствари износи. Треба указати на пропусте који се тичу логичности у самој причи. Наиме, ако Лагрндофови могу да читају мисли и унапред знају за све планове и идеје, како главни јунак успева да нам исприча причу? Она се свакако испреда у његовој глави, па је стога логично да ће за њу знати и Лагрндофови. Можда би на ово требало обратити мало више пажње. Све у свему, занимљива прича, идејно врло успела и оригинална. Треба је само мало избрусити.
Геа – @inka8
Све похвале за комбиновање текста и слике. И једно и друго ми се веома допало. Искрено мени није сметало што је прича кратка и своди се на дијалошку форму. Ипак, мислим да смо мало шта видели од дистопије иако негде назиремо какав свет настањује Геу. Можда би ова прича била сјајна увертира или пролог за низ приповедака које би нам дочарале дистопијски свет Земље. Има ту простора за разрађивање. Охрабрујем ауторку да ради на томе.
God's gonna cut you down – @divisionbell
@hidden84 је направио добра запажања о овој причи. Верујем да би се могла дотерати, јер идеја не фали. Примећујем да ауторка има врло осетљиво око за ствари које се свакодневно око нас одигравају, а које нас могу гурнути са руба на којем се клацкамо у право дистопијско друштво. Можда за сада делују наивно, али @divisionbell добро осећа да су опасне. Треба и овде порадити на форми. И ја имам утисак да је прича писана у журби и да сама ауторка можда није пажљиво поново прочитала причу пре него што је објавила пост. Савет: читајте наглас оно што сте написали и враћајте се да поново прочитате причу од почетка.
Још једном велико хвала свима који су учествовали. Надам се да ће вам моји коментари барем мало бити од помоћи. Наравно, не значи да су моја запажања добра и тачна, али верујем да је сваки коментар, а посебно онај који указује на пропусте, важан. Надам се да нисам била превише груба и да ћете ми опростити ако сам вас покудила ту и тамо. Критику схватите као добронамерну јер без ње нећете уочити своје недостатке. Неко је рекао да се треба чувати ласкаваца, а и мудри Данте их је сместио у посебан круг пакла.
Hvala na kritici i sugestijama. Što se tiče pomenute nelogičnosti, možda glavni junak razmišlja nekim šifrovanim sistemom koji Lagrndofovi ne razumeju.
Ето, том мотиву би можда могло мало више пажње да се посвети и да се то мало развије ако икада будеш желео да мало уредиш причу, ко зна можда и за неко публиковање. Идеја је врло интересантна.
Hvala najlepše na rečima ohrabrenja koje mi veoma prijaju, bez obzira na to što se stiče utisak da sam "omašila temu". Ne želim da se pravdam, ali bih ipak napomenula da je za mene distopijski položaj žena na diskretan način predstavljen a i sama nemogućnost čitave populacije da utiče na svoju sudbinu na način na koji misli da može. Svakako, Vaša zapažanja su dragocena, barem za mene i veoma mi je drago što ste našim amaterskim pričama pristupili sa pažnjom koju nisam očekivala u toj meri. Ovo je bilo jedno jako lepo iskustvo za mene. Zahvaljujem se još jednom što ste izdvojili vreme i trud.
Evo mene opet - samo nastavite. Baš je ovo priča koja na nivou ideje gazi u nešto što može postati kvalitetan SF. Malo je nekulturno sugerisati, mene je bar to uvek nerviralo, ali ovakav kontekst može biti sjajan za razradu tema koje ozbiljno razmatraju i kritikuju današnji, kako god okrenuli i pokušavali da ubedimo u suprotno - neravnopravan položaj žena. Nego javih se sa toplom preporukom za nešto što može biti zanimljivo - Kraj detinjstva, Artur Klark (ima i vrlo dobra mini serija od tri epizode na netu, Childhood ends - ako već niste gledali, vredi odvojiti vreme).
Hvala Vam, veoma ste zlatni i ljubazni. Međutim, u mojim poodmaklim godinama jedina ambicija mi je da se dobro zabavim i vrlo mi prija što sam deo našeg tima . Osećam se podmlađeno među tako divnim, pozitivnim ljudima. Uživam i pratim razvoj naše zajednice. Naravno, pisaću ja još svašta. Vi ste negde napisali, tj. zapitali ste se šta će biti sa nama na Steemitu za nekih desetak godina. E pa ja se nadam da ćemo se i dalje družiti kroz naše postove i priče. Želim Vam sve najbolje.
Motivi su svakako tu, ali vrlo diskretni. To, naravno, nije loše. Na kraju krajeva, nije ni bitno kako je tema glasila. Bitno je ono šta ste napisali. Tema se određuje sama po sebi, na osnovu teksta i to rade kritičari. Za Vas kao pisca to je manje važno i ono na šta treba da mislite jeste ideja i način na koji ćete je artikulisati. Ipak, kad su takmičenja i konkursi u pitanju, onda je malo drugačije, pa se pazi na temu koja je konkursom zadata. Ali, ja potpuno razumem kada nekog pisanje povuče ka nečemu drugom i to je potpuno legitimno.