Spakuju te u kutiju za šibice
Glasno ho-ruk ― već si na ramenima.
Odrede parče i kopaju duboko
da te nebo ne oseti.
Koga je briga za mrežasti nesklad parcela?
Ovde nema otimačine.
Svaka je kutija slična,
meka iznutra, dobro zaptivena.
Kad palidrvce dogori, zaudara do oblaka i dalje
Svi se prave da ne primećuju.
Pune nozdrve svelim cvetovima i plaču.
Vreli vosak se lepi za prste.
Zemlja se napije jeftinog vina,
Pali se cigareta za put i dogoreva sama.
Psi posle ližu tvoj tanjir,
a onda se u njega nastani kiša.
Ne brini, ima sasvim dovoljno mesta.
Zašto se buniš?
Vidiš da su ti vezali vilice,
A ti bi da proveriš ko je dobio više.
Zaboravi na rasprave.
Svako u svoju kutiju za šibice,
pa mir!
Hvala što ste posetili moj blog. Pesma je originalna i moja.
Bez teksta.
Hvala. Volela bih da je tematika malo drugačija, ali šta ćeš.... Mi sa književnosti smo valjda trajno ostali opterećeni određenim temama. :)